Kako marketing utiče na potrebe potrošača?
Prema Američkoj Marketing Asocijaciji ( American Marketing Association ), marketing se definiše kao „ aktivnost, set institucija i postupaka za stvaranje, komuniciranje, isporuku i razmenu ponude koja ima vrednost za kupce, klijente, partnere i društvo u celini. Marketing stručnjak Dr. Philip Kotler marketing definiše kao „ nauku i umetnost istraživanja, kreiranja i isporuke vrednosti kojima se zadovoljavaju potrebe ciljnog tržišta na profitabilan način ".
Generalno se u današnjem svetu susrećemo sa velikim brojem definicija marketinga od strane raznih stručnjaka, koje se međusobno razlikuju po određenim elementima, ali ono što je zajedničko za sve definicije i što je opšte prihvaćeno kada je reč o marketingu jeste shvatanje da se radi o profitabilnom zadovoljavanju potrošačevih potreba. U obe gore navedene definicije pojavljuje se pojam vrednost, koji upravo ukazuje na važnost kreiranja one ponude koju će kupci prepoznati kao rešenje za zadovoljenje svojih potreba i želja.
Centralna uloga marketinga objašnjenog na ovaj način ukazuje na to da preduzeća moraju istraživati koje su to potrebe i želje kupaca koje trebaju biti zadovoljene, i delovati upravo u tom pravcu. Međutim, da li je uloga marketinga uvek u prepoznavanju i zadovoljavanju potreba i želja, ili pak u njihovom stvaranju?
Savremeni potrošač ima nebrojeno mnogo mogućnosti da zadovolji svoje potrebe. Većine potreba je i svestan, te pronalazi ponudu koja ima najveću vrednost za njega i putem koje će iste i zadovoljiti. Pri ovakvoj postavci, preduzeća treba da upotrebe svu svoju moć, kreativnost i resurse kako bi stvorili vrednost, povezali se sa potrošačem i isporučili je. Ovakvo ponašanje može da se na neki način okarakteriše i kao reaktivan pristup. Nasuprot tome, mnogim organizacijama je pošlo za rukom da svojim aktivnim pristupom upravo stvore određene potrebe kod potrošača, i kao rešenje ponude upravo svoje proizvode ( pod proizvodom se ne podrazumevaju isključivo fizički proizvodi ), i na taj način podignu svoj profit, te obezbede sebi čvrstu tržišnu poziciju.
Ukoliko pođemo od najvećih i najklasičnijih primera, npr. Coca – Cole, neminovno sebi postavljamo pitanje da li je potreba za ovim pićem stvorena od strane potrošača, ili organizacije? Teško je poverovati da su potrošači samostalno izrazili potrebu za pićem crne boje, koje je nezdravo, i koje bi kao takvo konzumirali svakodnevno. Dakle, kao „ krivac „ za stvaranje potrebe nije se javio potrošač, nego upravo preduzeće. Zahvaljujući fenomenalnom marketingu, kupovina i konzumiranje Coca-Cole, preraslo je iz probe proizvoda u naviku, a posledično i u potrebu, koju Coca-Cola kao takva, jedina može zadovoljiti.
Osvrtanjem na savremene trendove, u smislu nekoliko poslednjih godina, takođe možemo primetiti kako razna preduzeća i organizacije mogu kreirati određene potrebe, što se ispoljava u korišćenju zdrave i organske hrane. Potražnja za proizvodima ovakve vrste masovno je porasla, što govori o tome da se potreba za njima stvorila kod potrošača. Većina ljudi je oduvek bila upoznata sa tim šta čini zdravu ishranu, pa je opet centar interesovanja, zašto se onda nije ispoljavala želja i potreba za istima ranije ? Upravo jer marketing nije u velikoj meri bio angažovan na tom polju. Masovnim istraživanjem, reklamiranjem, objašnjavanjem, ukazivanjem i ostalim aktivnostima marketinga stvorena je želja i potreba, koja ranije nije postojala kod velikog broja potrošača, na čemu danas mnoga preduzeća upravo razvijaju svoj biznis.
Zaključak je da marketing u svom najužem smislu de facto predstavlja proces profitabilnog zadovoljavanja potreba potrošača, ali da ga takođe treba posmatrati i kao neizostavnu pokretačku silu u stvaranju novih potreba, čijim zadovoljavanjem kompanije ostvaruju profit. To samo govori u prilog njegovoj kompleksnosti, i postavlja zahtev da mu se pristupa kao višedimenzionalnoj funkciji, koja se svakodnevno razvija i napreduje.
